Ukoliko nemate zvuka na gornjem player-u, KLIKNITE OVDE !

 

FLEŠ RADIO

Jedinstvena radio stanica koja Vam pruža velike mogućnosti:

- slušanje preko satelita

- slušanje preko net. tv plus

- slanje sms poruka iz inostranstva

- direktna uključenja u program

- chat koji koristite na mobilnim uredjajima dok ste u pokretu

- marketing, vesti, horoskop na našem sajtu

“ŽENSKA DECA SU VRIŠTALA, ALI IH NIKO NIJE ČUO” Miloš posle masakra krvav otišao kod babe i SVE JOJ PRIZNAO

Celo selo je u šoku i svi se pitaju kako je neeksponirani mladić mogao da napravi krvavi pir i svoje najrođenije na najbrutalniji način otera u smrt.

Meštani sela Granica u opštini Bojnik sa oko 60 žitelja, gde je rođen i gde je često dolazio Miloš Ilić (20) koji je u noći između 9. i 10. maja ubio četiri od pet članova svoje porodice, su u šoku jer ništa nije ukazivalo da će ovaj neeksponirani mladić napraviti krvavi pir i svoje najrođenije na najbrutalniji način oterati u smrt.

– On jeste bio probematičan, neradan, nevaspitan, malo luckast kao i cela porodica, potkradao je roditelje, posebno dedu Miloša i babu Milanku sa poljoprivrednom penzijom, koje je oterao u dug od 200.000 dinara, ali nije bio kavgadžija. Zato smo svi u šoku – pričaju starešine sela Slobodan Stojanović i Zoran Ilić.

I u Centru za socijalni rad u Leskovcu, gde su Ilići živeli kao podstanari, kažu da je Miloš bio najnormalniji u toj porodici.

– Mi ga jednostavno nismo imali na evidenciji, nismo imali problema s njim, a naknadno nam je rečeno da ni u školi s njim nisu imali problema osim što je izostajao sa nastave i što je dolazio neuredan – kažu za “Blic” u Centru za socijalni rad u Leskovcu, gradu u kome su Predrag Ilić preselio posle razvoda sa prvom suprugom koja mu je rodila troje dece.

Prema policijskom saopštenju, Miloš je svog oca Predraga Ilića (1975), maćehu Danijelu Radojković (1977), sestru Anu Ilić (2001), koja je bila u poodmakloj trudnoći, i polusestru S. R.(2008) ubio sekirom. Zločin se dogodio u podstanarskoj kući u centru Leskovca u Ulici Ratka Pavlovića.

Smrt je izbegao njegov rođeni brat, petanestogodišnji dečak koga je leskovački centar za socijalni rad smestio u specijalizovanoj socijanoj ustanovi još marta 2019. godine.

Naš izvor takođe kaže da je cela porodica ubijena na spavanju, ali da je Predrag pružao otpor. Drugačije informacije stigle su do meštana u Granici, a u Garnici je 90 posto Ilića i svi su u srodstvu.

– Nama su ispričali da su ženska deca mnogo vrištala, ali da ih izgleda niko nije čuo. Jao, pa kako je mogao da ubije u trudnu sestru, pa on je ubio i bebu u njenom stomaku – pitaju se rođaci.

I o motivima zločina se još uvek nagađa, budući da se Više tužilaštvo u Leskovcu još nije oglasilo. Ono što se iz nezvaničnih nadležnih izvora može čuti to je da je Miloš “upao u žutu minutu” posle svađe sa ocem i maćehom zbog novca. Navodno mu je nedostajao novac za cigarete i izlaske, ali meštani kažu da je to kod njih bila česta tema i dodaju da je Miloš imao loše odnose s maćehom.

– Maćeha ih je malteretirala, to se moglo videti golim okom – tvrde Stojanović i Ilić.

Policija je na mesto zločina izašla 10. maja oko 14 sati, pošto se, kako se nezvanično navodi, Miloš prijavio sopstveni zločin. Postavlja se, međutim, pitanje gde je proveo desetak sati od maskara svoje porodice do predaje?

Meštani Granice pričaju da je, navodno, odmah posle tragedije otišao kod rođene sestre njegovog dede Miloša, koja živi u Leskovcu.

– Kada ga je videla krvavog pitala je ko ga je prebio, a on joj sve priznao. Verovatno ga je ona nagovorila da se preda policiji – rezonuju seljani.

Inače, Miloš je rasao u siromašnoj i disfunkcionanoj porodici. Iako Predragov otac ima šest hektara imanja, on nije voleo da obrađuje poljoprivredu. Posle odlaska iz očeve kuće postao je korisnik socijalne pomoći u Bojniku, odakle se odjavio i prebacio u leskovački centar pre nekoliko godina da živi od socijale i povremenih poslova.

– Porodica je primila redovnu socijalnu i povremnu dodatnu novčanu pomoć, ali nikada nije bilo nasilja u toj porodici – kaže direktor Centra u Leskovcu Predrag Momčilović.

Opština Bojnik im je svojevremeno besplatno, u susednom selu, ustupila opštinski zgradu za stanovanje, angažovala je Predraga na sezonskim poslovima, ali njega nigde “nije držalo mesto”. Preselio se u Leskovac, gde je dvoje starije dece završilo srednje škole, a on se nekoliko puta u međuvremenu ženio i promenio mnogo podstarskih kuća i stanova.

Kasnijje se , kao su čuli naši sagovornici, starija ćerka udala pa razvela, potom se zajubila u nekog iz Smderevse Palanke, odakle je njena maćeha i s njim zatrudnela.

– Predrag je svuda za sobom ostavljao žene i dugove. A njegova prva žena bila je i poslednja. Prvi put se njome oženio i doveo je i selo, pa su se brzo razveli. Posle smo čuli da su ponovo zajedno a da je ona u Smederevskoj Palanci ostavila troje dece. Dobili su ćerku i živeli u vanbračnoj zajednici – pričaju rođaci nesrećene porodice.

Priča se da je veći deo porodice imao pshičke probleme, računajući i Miloševu majku, koju Leskovčani često viđaju kako prosi po ulicama, ali i maćehu. Međutim, za te tvrdnje nismo mogli da dobijemo i zvanične potvrde.

Seljani pričaju da se u porodici Ilić još jednom korstila sekira u nasilničke svrhe. Navodno je deda Miloš, po kome je unuk dobio ime, pokušao sekirom da ubije svoju suprugu, pa je zbog toga bio na pshijatrijskom lečenju.

U vreme dok smo mi bili u selu, Miloševi baka i deka nisu znali za tragediju. Čekali su da iz Beograda dođe njihov drugi sin, čovek o kome meštani i rođaci imaju samo reči hvale.

– Sinoć je bila policija da mu pod nekim izgovorom uzme porodičnu pušku, verovatno iz straha da nešto ne napravi ako slučjano sazna da je sve izgubio, ali su svima nama zapretili da ne smemo da mu kažemo – pričaju.

Dedu Miloša videli smo kako gura kolica uzbrdo ka svojoj dvospratanoj još nezavršenoj kući, koju mu je podigao sin iz Beograda. Primetio nas je i dugo se osvrtao. Dok smo se udaljavali uz brdo se penjao automobil u pratnji sanitetskog vozila. U automobilu je bio Predragov brat od strica koji radi u Domu zdravlja u Bojniku. Dvoje roditelja i baka i deka su verovatno saznali istinu.

– Jeste su nekako bili svi luckasti, jeste Miloš dedi krao i novac koji mu je sin iz Beograda slao, ali, zaboga, nisu zaslužili ovakvu sudbinu. Mi smo ovde svi rođaci, pa kada smo čuli vest svi smo plakali. Danas se osećamo kao da nas je voz pregazio. Miloš je jake građe, ali i otac mu nije slab. Prsto ne mogu da shvatim kako je uspeo sve da ih savlada i pobije – priča starac Srba Ilić, koji je zaobilazi oko kuće rođaka, nesrećnih ilića.

970×90

Related posts